Tajne birokratske veze- iliti birokratija je svuda ista

Nakon što je stan iznajmljen, mislila sam da su najgore muke prošle. O kako sam bila u krivu. Ovde nameravam da dam podatke koje sama, uprkos ogromnom broju sati provedenom u istraživanju nigde nisam našla-zato pažljivo čitajte vi koji se spremate za dolazak!

Došli ste i nemate SSN. Opšti savet je da se sutradan po dolasku ode u najbliže socijalno i prijavi. Međutim, pošto smo mi u ambasadi dali bratovljevu adresu i platili tzv. Immigration Fee, posle duuugog čekanja, čovek nas ljubazno oduva i kaže da dođemo tek ukoliko za tri nedelje ne dobijemo SSN (ili ti social security number). Bez njega si kao go – uglavnom da bi uopšte aplicirao za ozbiljne kompanije online, a i ako žele da te prime – potreban ti je SSN, da bi decu prijavio na državno All Kids zdravstveno osiguranje – potreban ti je SSN, da bi otvorio račun u većini banaka, posebno da bi dobio kreditnu karticu (koja ti je potrebna da počneš da gradiš nešto što je ovde veoma važno: kreditnu istoriju)- potreban ti je SSN. Da bi aplicirao za federalnu pomoć za školovanje (FFSA) – pogađate – potreban vam je SSN. Bukvalno ti je potreban za sve a nama NARAVNO nije došao posle 3 nedelje. Opet smo čekali u socijalnom i ponovo morali da podnesemo zahtev. Dobili smo za nedelju dana, znači nešto više od mesec dana od dolaska smo bili polu hendikepirani.

Srećom za upis dece u školu nije potreban SSN. Ali su vam potrebni: izvodi iz matične knjige rodjenih, nama su tražili podatke o Andrejevom prethodnom obrazovanju (na srecu ponela i prevela), potvrdu o vakcinaciji (nakon nekoliko nedelja su morali da prime dodatne vakcine i da urade lekarski pregled) i potvrdu da živite u granicama škole – zapravo tri potvrde (ugovor o iznajmljivanju, račune itd.). Mi smo imali samo jedan – ugovor o iznajmljivanju, a onda smo kao drugi iskoristili to što smo ovu adresu upisali pri otvaranju računa u Bank of America (za debitni nije tražila SSN). Za treći su nam progledali kroz prste i dozvolili da ga naknadno donesemo.

E sad računi. To je posebna priča. Ovde onaj koji iznajmljuje sklapa ugovor sa gasovodom i elektrodistribucijom. Ali!!!! Ali…oni neće da sklope ugovor sa vama tek tako. Traže dokumentaciju – neki ID sa slikom, ako baš mora može pasoš, kreditnu istoriju (koju kad još ni SSN nemamo?!), naravno ugovor o iznajmljivanju. Gasovod je srećom tražio sve to skenirano i poslato na e-mail, ali je elektrodistribucija mnogo nepoverljivija i ima ugovore sa Currency Exchange radnjicama (to su mesta na kojima se radi mnogo stvari – nose dokumenta na fizički uvid za elektrodistribuciju, unovčavaju čekovi, notarizuju dokumenta i još svašta nešto). Znači morali smo tamo da odemo i da damo teti naša dokumenta na uvid da bi ona poslala dopis elektrodistribuciji da ih je lično videla i da njoj deluju verodostojno. To nas je koštalo (još nas je i praznik uhvatio) nekoliko dana bez struje.

Ali to nije kraj. Pošto nemamo kreditnu istoriju, obe kompanije su nam tražile da im platimo depozit od otprilike 150 dolara. U ratama uz prvih nekoliko računa. Sjajno za nekog ko još ni posao nema.

Nama su zelene karte stigle pre SSN. Kad kažem nama, mislim na muža i mene. Deci nisu, ali mislili smo da samo kasne. DOk nije stigao dopis da moramo da ih odvedemo u najbliži USCIS (United States Citizenship and Immigration Services) da im uzmu biometrics?! Deci se ne uzimaju otisci a svi smo slikani još u ambasadi. Kad sam zvala, rečeno mi je da mi ipak odemo, možda je greška ali eto izbegosmo red za zdravstvene knjižice u Srbiji, a karma je karma ‘ red je da se ovde malo porvemo s državnim institucijama.

Zaključak je jasan: birokratija je svuda ista i naporna!!!!!

Оставите одговор