Dolazak

Mnogo toga sam od priprema preskocila. Bile su mukotrpne i dugotrajne. Obećavam da ću to nadoknaditi u skorije vreme, ali sada želim da pišem o samom dolasku jer mi je to sveže.

Dosta sam dobro podnela rastanke, valjda jer sam bila preumorna i uzbuđena. Sve dok mi baka nije zaplakala i rekla da se možda nikad više nećemo videti. Ja u to ne verujem, ne želim tako da mislim, ali iz mene su pokuljale sve suze koje mesecima i godinama (nisam od onih što plaču) nisu mogle napolje. Do polaska nisam prestajala povremeno da plačem. Ljudi, ljudi će mi sigurno nedostajati.

Leteli smo Turkish Airlines letom i zaista sam oduševljena i uslugom i hranom. Mi smo jedno mesec i po ranije prijavili malog psa i doplatili 160 dolara za nju. Bila je sa nama, a politika nosiljke im je specifična jer sme da bude široka samo 23cm. Našli smo je u Jumbo prodavnici u Beogradu. Pokušavali smo da je naviknemo na nju, ali ni uz sve poslastice i igračke koje smo ubacivali nismo uspeli. Bila je veoma nervozna tokom celog puta, toliko da su se i posada i putnici pravili da ne vide da je vadimo iz korpe, samo da ne bi cvilela. Pakao! Jedino dobro je što mislim da su nas na aerodromu procesuirali brzinom svetlosti samo da bi nas se rešili.

Kada smo sleteli, rekli smo redarima (ne znam koja im je zvanična funkcija) da smo novi imigranti i poslali su nas na jedan šalter, gde je policajac uzeo naše koverte i pregledao ih. Dali smo otiske prstiju. Poslali su nas po kofere pa u poseban odeljak za imigrante. Tu su opet pregledali našu dokumentaciju, pitali nas da li ostavljamo istu adresu za SSN i GK, pregledali dokumentaciju psa, a nju čak nisu ni pregledali. Za nju smo od veterinarke dan pred put (to je obavezno) uzeli potvrdu da je zdrava. Vakcinu protiv besnila pas mora da primi minimum mesec dana pre dolaska, što se u Molinom slučaju poklopilo sa njenom redovnom vakcinacijom. Titar test nije potreban.

Nakon toga su nam torbe (12 komada: 6 kineskih krmača dobro umotanih, dva kofera i 4 ručna kofera) provukli kroz rentgen i izasli smo gde nas je čekala moja divna porodica!

Posle 16 godina brat i ja smo ponovo zajedno, mogu da vidim bratanca svaki dan. Ono što je nekome obično, meni je veliko kao kuća. Srce mi je puno!

 

Оставите одговор