Kućenje

Kao što znate, moj brat živi ovde već 16 godina. Iako sam se trudila da ga maksimalno poštedim, oko nekih stvari mi je njegova pomoć bila više nego dragocena. Najvažnija stvar je bila stan. Meni je bilo veoma važno da imamo stan još pre nego što smo stigli. Mnogima je to zvučalo previše ambiciozno, preuranjeno, mogla sam da uštedim novac tako što bih neko vreme bila s bratom i njegovom porodicom, ali meni je psihološki mnogo bilo važnije da se sredim i da deca krenu u školu. A to je već vrzino kolo.

Deca mogu da se upisu u školu kojoj njihova kućna adresa pripada. Da biste to uradili morate da imate dokaze da živite na toj adresi, recimo ugovor o iznajmljivanju, račune i sl. Ako mislite da je to lako obaviti, grdno se varate.

Kontaktirala sam agenciju apartmentpeople.com još u oktobru. Pošto je bilo prerano, dogovorili smo se da ih kontaktiram krajem decembra, kada počinju da se oglašavaju stanovi za februar. Njih sam izabrala jer su imali najbolje recenzije, mada sam kasnije kontaktirala neke agente koji su bili agilniji. Na kraju smo ipak preko njih našli stan. Svašta se izdaje. Naravno za velike pare. Cene variraju u toku godine, isti stan je u letnjem periodu 1700$ a u zimskom 1500$. Što bolja škola i kraj, skuplja renta, a meni je dobra škola bila prioritet, kao i da je kriminal najniži (da, Čikako ima lestvicu kriminala po delovima grada). I našli smo takav stan u kraju koji se zove Roscoe Village. Brat je išao sa mamom da ga vidi i od svega što su videli on im se najviše dopao. Sve to ne bi bilo moguće da nisu pristali da brat bude kao žirant za iznajmljivanje jer mi nemamo nikakvu kreditnu istoriju u SAD. Ugovor smo potpisali online.

Ono što mi je važno, stan je blizu brata, kraj je veoma šarmantan i iako je moj brat želeo nešto bolje za nas (neku vilu možda :D), mi smo prezadovoljni.  Sad kako ga sređujemo i brat ponavlja da je ovo bio pravi izbor. Ljudi koji nam ga izdaju žive ispod nas, veoma su ljubazni i predusetljivi. Komšiluk nam se javlja na ulici i prilazi da se upoznamo. Neću prerano da idealizujem, ali stvarno je kao selo u sred grada – savršena kombinacija. Škola nam je praktično pored kuće.

Prvo sam htela da uštedim i vidim šta se nudi od nameštaja na Crage listi, ali ljudi stvarno precenjuju stare stvari, a uz to ih treba i nekako transportovati. Doseliti se leti je mnogo bolje, jer se tad ljudi masovno sele i često ostavljaju na ulici nekada potpuno nove stvari, ali trenutno nije ta sezona pa smo se mi kao svi pošteni Srbi uputili pravo u Ikeu. Dosta stvari smo poručili i preko sajtova https://www.wayfair.com, www.overstock.com i preko www.amazon.com. Treba dobro gledati i porediti cene, jer cena istog artikla može neverovatno da varira. Za sitnice su mi super bili TJ Maxx, Marshalls i Home Goods, kao i Bed, bath and beyond. Za neke od ovih prodavnica se treba ranije prijaviti i skupljati njihove kupone. Može da se dobije baš dobar popust.

Naš novi stan polako ali sigurno, već posle nedelju dana, postaje dom.

Dolazak

Mnogo toga sam od priprema preskocila. Bile su mukotrpne i dugotrajne. Obećavam da ću to nadoknaditi u skorije vreme, ali sada želim da pišem o samom dolasku jer mi je to sveže.

Dosta sam dobro podnela rastanke, valjda jer sam bila preumorna i uzbuđena. Sve dok mi baka nije zaplakala i rekla da se možda nikad više nećemo videti. Ja u to ne verujem, ne želim tako da mislim, ali iz mene su pokuljale sve suze koje mesecima i godinama (nisam od onih što plaču) nisu mogle napolje. Do polaska nisam prestajala povremeno da plačem. Ljudi, ljudi će mi sigurno nedostajati.

Leteli smo Turkish Airlines letom i zaista sam oduševljena i uslugom i hranom. Mi smo jedno mesec i po ranije prijavili malog psa i doplatili 160 dolara za nju. Bila je sa nama, a politika nosiljke im je specifična jer sme da bude široka samo 23cm. Našli smo je u Jumbo prodavnici u Beogradu. Pokušavali smo da je naviknemo na nju, ali ni uz sve poslastice i igračke koje smo ubacivali nismo uspeli. Bila je veoma nervozna tokom celog puta, toliko da su se i posada i putnici pravili da ne vide da je vadimo iz korpe, samo da ne bi cvilela. Pakao! Jedino dobro je što mislim da su nas na aerodromu procesuirali brzinom svetlosti samo da bi nas se rešili.

Kada smo sleteli, rekli smo redarima (ne znam koja im je zvanična funkcija) da smo novi imigranti i poslali su nas na jedan šalter, gde je policajac uzeo naše koverte i pregledao ih. Dali smo otiske prstiju. Poslali su nas po kofere pa u poseban odeljak za imigrante. Tu su opet pregledali našu dokumentaciju, pitali nas da li ostavljamo istu adresu za SSN i GK, pregledali dokumentaciju psa, a nju čak nisu ni pregledali. Za nju smo od veterinarke dan pred put (to je obavezno) uzeli potvrdu da je zdrava. Vakcinu protiv besnila pas mora da primi minimum mesec dana pre dolaska, što se u Molinom slučaju poklopilo sa njenom redovnom vakcinacijom. Titar test nije potreban.

Nakon toga su nam torbe (12 komada: 6 kineskih krmača dobro umotanih, dva kofera i 4 ručna kofera) provukli kroz rentgen i izasli smo gde nas je čekala moja divna porodica!

Posle 16 godina brat i ja smo ponovo zajedno, mogu da vidim bratanca svaki dan. Ono što je nekome obično, meni je veliko kao kuća. Srce mi je puno!