I poslednja stepenica – intervju!

Nakon pregleda došlo je vreme i za intervju. To je u celom procesu poslednja stepenica na putu do imigracije (osim naravno samog odlaska u Ameriku).

Dokumenta smo počeli da pripremamo još u maju. Delimično i zato što smo iz nekih uzimali podatke za popunjavanje D260. Recimo, u samom formularu treba da se navede gde smo sve živeli i to od kog do kog meseca u kojoj godini. Taj papir o boravištu vam ne treba za intervju, ali mi bez njega nismo mogli da popunimo formulare, jer smo se dosta selili i menjali zvanično prebivalište.

Takođe, već smo u maju bili svesni da će pasoš starijeg sina pre intervjua morati da bude promenjen jer ističe u aprilu 2017, a prema njihovim pravilima, mora da važi bar 6 meseci po dolasku u zemlju. S druge strane, u njemu mu je bila turistička viza, pa nismo hteli pre povratka iz Čikaga da ga menjamo. Početkom septembra smo izvadili novi i nakon dobijanja termina intervjua, zamolili ambasadu da nam otključa formulare, da izmeni broj njegovog pasoša. Isto tako smo u konsultaciji sa njima uneli u formulare i to putovanje u SAD iz juna.

Ukoliko želite da unesete izmene pre zakazanog intervjua, za otključavanje formulara se obraćate direktno Kentakiju, nakon poziva na intervju, ambasadi u Beogradu. Meni su na mail odgovorili u roku od sat vremena i sve sam istog dana veoma brzo završila.

Još jedno pitanje koji su mi ljudi postavili jeste da li je problem da se traži turistička viza ako ste aplicirali za lutriju. Iskreno kad smo aplicirali za turističku nisam o tome ni razmisljala i sve je prošlo u najboljem redu. Sve četvoro smo je dobili na 10 godina. Znači apliciranje za lutriju ne utiče na dobijanje turističke vize ukoliko ispunjavate sve preduslove za istu. Turističke vize su nam nakon dobijanja iseljeničkih poništene.

Elem, da biste se pripremili za intervju potrebno je da pripremite sledeće:

(ovo je sa zvanicnog sajta sto se tice prevoda:  All documents not in English, or in the official language of the country in which application for a visa is being made, must be accompanied by certified translations. The translation must include a statement signed by the translator that states that the:Translation is accurate, and,Translator is competent to translate. sto znaci da ne treba prevoditi, ali smo mi to svakako uradili u nadi da ce nam trebati kad odemo tamo):
1. Pasoši
2. Diploma najviše škole koju ste završili (ukoliko je to srednja škola, onda i sva svedočanstva iz iste)
3. Izvodi iz matične knjige rođenih – opština
4. Venčani list – opština
5. Potvrda o služenju vojnog roka (muž ju je izvadio za 5 minuta u Vojnom odseku Zvezdara)
6. Potvrda iz policije da niste osuđivani (bilo koji MUP koji vam je najbliži – čeka se oko nedelju dana, mada su iskustva različita)
7. Potvrda iz suda da se protiv vas ne vodi sudski postupak (kažu da ako je papir iz policije čist, ovaj iz suda nije neophodan, ali s obzirom da je na listi dokumentacije mi smo ga poneli, a ne mogu uopšte da se setim da li su nam ga uzeli) – Palata pravde u Savskoj – dobije se na licu mesta ali mora lično
8. Fotokopija svih ovih dokumenata (ne overene fotokopije, već obične)
9. Odštampana poslednja strana D260 formulara
10. Pismo kojim vas pozivaju na intervju
11. Koverte sa lekarskog
12. po 2 fotografije (51x51mm)
13. po 330 dolara za vizu

Na intervju smo došli u zakazano vreme, oko 8: 15. Oni su već prozivali ljude za druge tipove viza, a mi smo sačekali (iako sam ja odmah prišla da kaže, zbog čega smo tu), da dobiju spisak za DV. Kada je službenik na vratima dobio taj spisak, prozvao je nas i još jednu devojku koja je isto izvučena na lutriji. Ulazite prvo u tu neku zgradu koja pripada kapiji gde ostavite telefon, usb, metalne predmete, kao na aerodromu otprilike. Zatim kroz dvorište dolazite do zgrade konzulata.

Na ulazu kažete službenici zbog koje vize ste tu i dobijate broj. Mi smo dobili broj 600 i usmerili su nas u levi deo prostorije, dok su ostali dobijali brojeve od 1 pa nadalje.

Sačekali smo 20 minuta da nas prozove službenik (govori srpski) i da od nas uzme dokumenta. Veliki broj muževljevih dokumenata nisu ni uzeli (potvrdu o završenoj školi, potvrdu iz vojnog odseka itd.), verovatno jer sam ja nosilac, ali pošto nigde ne piše da supružnik ne treba da donese ista ta dokumenta mislim da ih je bolje poneti. On nas je pitao da li imamo gde tamo da budemo, gde planiramo da idemo, samo nekoliko opštih pitanja.

Zatim smo sačekali a on nas je još jednom prozvao jer su se slike jednog sina izgubile od kapije do šaltera, pa je muž išao da ih traži, da proveri da li ih je našao. Međutim nije, ali se službenik snašao. Kasnije su nam uz pasoše vratili i te slike, ko zna gde su ispale. Kod devojke koja je sa nama ušla je našao određenu grešku u prijavi, pa je ona pokušala da je ispravi na licu mesta (imaju uslužni kompjuter, koji nažalost nije radio, pa je išla do kuće da to ispravi).

Potom su nas prozvali na šalter br. 1 da platimo vize. Mi smo ih platili u kešu, ali sam videla da ljudi plaćaju i karticama.

Opet smo sačekali 20 minuta da nas prozove konzulka. S njom smo razgovarali na engleskom i pitala je koliko smo dugo u braku, šta ja radim, gde sam zaposlena, dva puta nas je pitala da li smo živeli negde osim u Srbiji (pretpostavljam da proveri konzistentnost naših odgovora).

Opet smo sačekali kada su nas pozvali da damo otiske prstiju obe ruke, a za decu sam ja dala otiske prstiju leve ruke. Pročitali smo na srpskom tekst naglas o tome da su svi podaci koje smo dostavili kroz dokumentaciju i usmeno istiniti i tada nam je saopštila da smo dobili vize. Muž kaže da je podigla obrve kada je videla zabelešku o leku koji pijem na formularu, ali da je samo prešla preko toga kada je pročitala o čemu se radi. Ja to nisam ni primetila, ali eto prosto to naglašavam zbog onih koji su možda u istoj situaciji pa ih to brine.

Nakon toga smo sačekali da nam onaj isti gospodin koji nam je uzeo dokumentaciju vrati originale i kaže nam kada da dođemo po pasoše. Intervju je bio u utorak, a pasoše smo dobili u petak.

Sve u svemu iskustvo je bilo prilično prijatno i nije bilo stresno. U čekaonici imaju kutak za decu i to nam je mnogo značilo jer bi njima inače bilo beskrajno dosadno. Procedura oduzme sigurno 2 sata, koja se uglavno sastoje od čekanja između šaltera. Na samim šalterima je bar nama zadržavanje bilo minimalno.

Svi su veoma ljubazni i profesionalni, tako da ako imate urednu dokumentaciju, zaista nemate oko čega da brinete!

Lekarski pregled

Nakon zakazanog datuma intervjua, osim što kreće vađenje dokumentacije, potrebno je zakazati lekarski pregled.

Lekarski pregled u Beogradu može se obaviti na dve adrese:

Privatna ordinacija opšte medicine                                                Smiljanićeva  22, Belgrade                                                                               +381 (0)11 2451-919 or +381 (0)64 199-8867,                                         Radno vreme: 9:00am do 1:00pm, od ponedeljka do petka.                 Ispitivanja i rezultati su gotovi istog dana.

International Organization for Migration                                 Skenderbegova  3,                                                                                             +381 (0) 11 3282-072,+381 (0)11 3282-073, or +381( 0)63 214-253,     Radno vreme: 9:00am do 4:30pm, od ponedeljka do petka.                Ispitivanja i rezultati su gotovi istog dana.

Za druge gradove proverite ovde  odlaskom na pastocksnap_9m1hww2jfvdajući meni. Na toj strani možete na engleskom da pročitate šta je zvanično sve potrebno, a ja ću vam sada preneti svoje iskustvo.

Nazvala sam ordinaciju u Smiljanićevoj negde krajem avgusta. Htela sam da zakažem za početak oktobra, jer bez obzira kada vam je intervju, potrebno je da uđete u USA 6 meseci nakon dobijanja rezultata lekarskog pregleda. Ukoliko to ne učinite, tj. ukoliko lekarski istekne, morate ponovo da ga uradite. Kako to nije ni malo jeftino, većina ljudi se trudi da uđe u zemlju dok on traje. Međutim, ljubazna službenica u ordinaciji mi je rekla da će pregled da poskupi od 1. oktobra jer će se raditi nove analize. Tako da smo ga zakazali za 30. septembar. Lekarski pregled se plaća u kešu u dolarima ili dinarima po njihovom kursu na dan, mi smo platili po 150 dolara za odrasle i po 100 za decu. (Sada je cena 200 po odrasloj osobi, a kako sam čula za decu jeostalo 100 i ubačena je analiza urina).

Pre lekarskog možete da doručkujete i popijete kafu. Ukoliko imate decu, prvo ujutru idete da vadite krv sa supružnikom, kao i da obavite rentgenski pregled pluća, jer se deci to ne radi. Mi smo u 9:15 bili u ordinaciji. Potrebno je da ponesete pasoše za sve članove porodice, po 4 slike (nemojte da vas buni što je do skoro bilo 2), za decu je potrebno da ponesete kartone iz knjižice na kojima su uredno zabeležene sve vakcine koje su deca primila. Ukoliko su deca redovno vakcinisana u skladu s našim kalendarom vakcinacije, neće morati da prime dodatne vakcine. Odrasli svakako primaju tetanus (osim ako su ga u skorije vreme recimo zbog povrede primili i to mogu da dokažu) i MMR. Ove vakcine možete da primite direktno u Smiljanićevoj, ali vas manje košta ako to uradite kod svog lekara (onda je tetanus besplatan) i u Gradskom zavodu za javno zdravlje, Despota Stefana 54a (MMR – 4. sprat, soba 81; potrebno je otići izmedju 8 i 12 pre podne), ne treba uput, dobijete tamo knjizicu o vakcinaciji (ponesite svoju zdravstvenu) i placa se 1305 dinara). Koju god da prvo primite tražite da vam daju karton vakcinacije i u njega je upišu, pa u isti karton neka vam upišu i drugu (s pečatom i potpisom lekara). Takođe, kad počne sezona gripa, što je kraj oktobra ili novembar, potrebno je primiti vakcinu, ali mi nismo upali u sezonu pa smo to preskočili. Do sada je cena vakcina u Smiljanićevoj, sve tri: MMR, tetanus i grip bila 6.000 dinara po osobi.

Dakle, nakon dolaska smo dali pasoše i slike i dok je administrativna radnica popunjavala formulare nama je sestra izvadila krv. Zatim su nas uputili na rendgen pluća u http://www.clinicanova.rs/ u Višegradskoj 26, te da se u ordinaciju s rezultatima rendgena vratimo u 2pm. Tamo su nam uradili rendgen i rekli nam da se po rezultate vratimo oko 12:15, ali mi smo otišli malo kasnije da bismo to povezali s pregledom. U međuvremenu smo pokupili decu iz škole i vrtića.

Pregled ne traje dugo i doktorka popunjava formular DS-2053 koji možete videti ovde http://www.immihelp.com/immigrant-visa/ds-2053-medical-examination-immigrant-visa.pdf .

U skladu s formularom pitanja su poput: da li mislite da imate polno prenosivu bolest, da li imate mentalnih ili nekih drugih oboljenja itd.

Meri vam težinu i visinu, skinete se u veš u koji ona na brzinu zaviri, gleda da li imate tetovaže ili neke tragove operacija, samopovređivanja ili povređivanja i u odnosu na to sve beleži odgovore.

E sad, kako ja prosto odbijam da lažem i imam svoju privatnu borbu protiv stigmatizovanja mentalnih poremećaja, ja sam prijavila da pijem Seroxat. Ona se iznenadila, ispitala me o tome i unela belešku. Štiklirala je da nemam mentalnih oboljenja (zapravo ne znam šta bi štiklirala inače, jer sam prvo rekla da ih nemam, pa tek onda kod lekova spomenula Seroxat). Čini mi se da nije najbolje informisana o antidepresivima pa je možda na pregled, ako već hoćete da prijavite da ste na nekim lekovima – što ja podržavam, dobro poneti potvrdu i mišljenje vašeg lekara koji vam ih je prepisao. Štaviše, čini mi se da sam negde pročitala (doduše, nakon pregleda) da je to neophodno učiniti za bilo koji vid oboljenja.

Mnogo ljudi me je iskritikovalo i uplašilo se da će to da utiče na intervju i dobijanje vize. Ja sam svesno rizikovala. Ne znam, možda je to previše drčno i idealistički kada je ovako velika stvar u pitanju, ali to je bila moja svesna odluka. Isto sam uradila na lekarskom pregledu za kredit za stan, na šta je doktor rekao: „Svi mi ovde nešto pijemo.“

Ovo takođe pišem zbog drugih ljudi koji možda imaju dilemu, ne želim nikoga da ubeđujem šta treba da uradi u toj situaciji već samo da podelim šta sam ja učinila i da li je to imalo neke posledice.

Nije da mi posle nije bilo frka. Jeste da je ogroman broj Amerikanaca na antidepresivima, ali šta ako baš ne žele da uvoze takve 😀 Ipak, nisam ni u jednom trenutku zažalila što sam to učinila. Isto važi i za činjenicu da sve ovo pišem javno.

Da naglasim (da mama, znam da mi to stalno pričaš), da me je doktorka iskritikovala zbog viška kilograma, onako lično.

Pregled nije trajao duže od 10 minuta po osobi. Prvo smo mi odrasli ulazili pojedinačno a onda smo oboje ušli zajedno sa decom (koja su bila fascinirana čekićem za proveru refleksa) i odgovarali na pitanja o njima.

Nakon pregleda, vraćen nam je CD sa snimkom pluća, kopirali su nam potvrdu o vakcinacijama koju su tu u ordinaciji popunili (jer je ta dva neophodno dati na granici pri ulasku) i zapečaćene koverte s formularima za predaju ambasadi.

Dan kada smo mi bili je bilo gužve i čekali smo, a ljudi kažu da je nekad prayno, verovatno zavisi od broja ljudi koji odabere baš taj datum.

Čini mi se da sam ja bila više uzbuđena oko lekarskog, nego oko intervjua, verovatno jer je to nekako bio prvi, važan, „živi“ korak. ALi sve je prošlo uz najmanje moguće stresa i vrlo prijatno. Imam samo reči hvale za Ordinaciju u Smiljanićevoj. Na forumu www.zelenalutrija.com možete naći iskustva ljudi koji su pregled radili u IOM.

Ukoliko imate bilo kakvih pitanja u vezi sa ovim pregledom, slobodno ih postavite u komentarima.